Dr Janković upozorio na opasnu stvar koja se dešava većini Srba! "Jedan bolesnik je zbog toga stradao"

Šta sve ljudi mogu da rade dok mesečare? Zašto se ovaj problem javlja i da li su osobe koje hodaju u snu odgovorne za svoje postupke? Profesor dr Slavko Janković, naš vodeći ekspert medicine spavanja, otkrio je u "Jutru" na Prvoj sve o ovoj temi. Prema njegovim rečima, najvažnije je da, ukoliko imate člana u porodici koji mesečari, nikad ne bi trebalo da ga budite.

"Dosta retko pričamo o mesečarenju, mada je to jedna od najčešćih bolesti kod ljudi uopšte. Možda su nesanice češće od mesečarenja, ali na drugom mestu je mesečarenje koje je zahvatilo otprilike 20 do 25 odsto dece. Svako četvrto ili peto dete boluje od mesečarenja, a sva sreća je da ta bolest posle 20. godine spadne na nekih 4 odsto. Značajno se smanji. To je jedna fascinantna bolest čiju smo prirodu saznali pre nekih 15, 20 godina. Do tada je bila poznata kao jedan fenomen. Čak je i knjaz Miloš opisao jedan svoj doživljaj u kome on kaže: 'Kad sam ja bio čobanin na Zlatiboru, naš drug čobanin je imao običaj da noću ustane, otera stoku u planinu i vrati se nazad. Mi ga pitamo šta je radio, a on kaže da nema pojma'. Tako da, mesečarenje iza sebe krije jednu potpunu zaborav za ono što se dešavalo tokom noći", rekao je dr Janković.

Kako je moguće da osoba spava i hoda u isto vreme?

"To je jedna fascinacija, imamo ljude koji spavaju i hodaju u istom momentu. Oni imaju tu sposobnost zbog toga što spavaju i sanjaju frontalnim delovima, prednjim delovima mozga, kojima mi mislimo, ali su u motornim, centralnim delovima, kojima mi hodamo, oni su budni. Tako da, u istom momentu oni to rade, ali nije da spavaju, oni su polurazbuđeni i u stanju su da obavljaju radnje koje su na refleksnom nivou. Mogu da hodaju, pričaju sa ljudima, izađu napolje, mogu čak i da voze kola, a da se toga ne sećaju", rekao je profesor Janković.

Da li je mesečarenje opasno?

"Mesečarenje nije tako opasna stvar ako neko hoda malo po kući, ali ako izađe napolje, može da strada. Imao sam jako puno bolesnika koji su stradali, neki čak i smrtno. Sećam se jednog bolesnika iz Crne Gore. Njegova majka je znala da on mesečari, ušla je u sobu da vidi da li je sve u redu. On je video strašnu životinju, pošto oni haluciniraju u okviru svojih dešavanja. Iz straha je istrčao na terasu, bacio se i stradao", otkrio je ekspert medicine spavanja.

Kako posupati sa osobom koja mesečari?

"Da bi se izbegli takvi scenariji, samo ime 'mesečarenje' kaže da ljudi idu ka svetlosti. Potrebno je da se ostavi neko svetlo, recimo u hodniku ili u kupatilu. Deca krenu, odu u WC, vrate se da spavaju i ne sećaju se ničega. Kod odraslih koji imaju snažna događanja, potrebno je staviti rešetke na prozore. Ne može se lečiti, ali je moguće zaštititi se. Kod dece je to poznato, učiteljice na ekskurzijama biraju prizemlje za njih. Međutim, to nije uvek moguće. Potrebno je obezbediti čoveka. Nije potrebno zaustavljati ga, buditi ga, već treba razgovarati sa njim, ispratiti ga. Ne treba se plašiti tih ljudi, oni su bezopasni, ali ako osete da su ugroženi, mogu da se brane, kao i svaki čovek", savetovao je dr Janković.

Da li su mesečari odgovorni za svoje postupke?

"Mesečari nisu odgovorni za svoje postupke, oni ne znaju šta rade. Svesni su svoje okoline, u stanju su da stupe u komunikaciju, da pričaju, ali se ne sećaju. Praktično postoje lekovi koji deluju preko 24 sata. Oni mogu da prorede te događaje ili da ih potpuno ukinu. Međutim, lekovi se ne daju jer ako ih dobijete, više ne budete onakvi kakvi ste bili. Postanete usporeni, ne smete da vozite kola. To ostavlja posledice na čitav život", rekao je doktor i dodao:

"Do sada se mislilo da kada spavamo, spavamo celim mozgom. Međutim, to nije istina. Ne samo ljudi, postoje životinje kao što su delfini ili kitovi, svi sisari u moru spavaju jednom polovinom mozga. Kad bi spavali celim mozgom, oni bi se udavili. Oni dva sata spavaju jednom polovinom mozga i plivaju, onda dva sata drugom polovinom mozga i onda nastave dalje da se kreću. Nije poznato zašto se mesečarenje javlja", rekao je dr Slavko Janković.

Bonus video:

(Espreso/Mondo/M.L.)